Među uzrocima smrti zbog nesretnih slučajeva, gušenje stranim telom zauzima visoko šesto mesto. Najčešće se stranim telom guše deca u prve tri godine života, zatim stariji ljudi. Deca udahnu strano telo najčešće u periodu kada s tečne i kašaste prelaze na čvrstu hranu, ili kad stavljaju u usta sve što dohvate jer u to doba još ne razlikuju hranu od raznih predmeta i igračaka. Stariji ljudi udahnu strano telo jer su im oslabili refleksi gutanja, pa zalogaj ili veštačka vilica mogu da zapadnu u disajne puteve.
Kada se strano telo zaglavi u ždrelu, potpuno ili delimično zatvara otvor dušnika, onemogućavajući protok vazduha. Najraznovrsnija su strana tela koja mogu dovesti do opstrukcije disajnih puteva: nesvarena hrana, igračke, zrnevlje, delovi proteza, izvađen ili izbijen zub, veći ugrušak posle intervencija u usnoj duplji .
Začepljenje dušnika i dušnica udahnutim stranim sadržajem dovodi do njihovog potpunog ili delimičnog zatvaranja, što se manifestuje naglim prestankom disanja, ili otežanim disanjem kod delimične opstrukcije. Udahnuto strano telo može biti u čvrstom (igračke, zrnevlje, zemlja, pesak), kašastom (mulj, blato, želudačni sadržaj) i polutečnom stanju.
Pri potpunoj neprolaznosti unesrećeni ne diše, ne kašlje, ne može da govori. Trči u paničnom strahu, prvo pobledi pa poplavi. Zbog manjka kiseonika u mozgu, za pola minuta gubi svest, potom prestaje rad srca i smrt nastupi za 4-7 minuta.
Prva pomoć.
Osoba kojoj je deo disajnih puteva potpuno neprolazan, može se spasiti ako joj se može pomoći u najkraćem mogućem roku. Kao prvo, primenjuje se Heimlichov zahvat. To je oprobana metoda koja uspeva u većini slučajeva, ali nije bezopasna. Naime, presnažan pritisak na trbuh može povrediti želudac, jetru ili slezinu. Zato snagu pritiska treba prilagoditi konstituciji osobe koja se guši.
Osobi koja stoji ili sedi zatvorenom šakom se pritisne snažno i naglo preko sredine između donje ivice grudne kosti i pupka, I obuhvati se dlanom druge šake. Brzo i snažno se pritiska trbuh prema unutra i gore. Pritom se ne sme pritiskati koštani vrh grudne kosti, tako se smanjuje mogućnost povređivanja organa u unutrašnosti grudnog koša. Izvede se pet pritiska u dubinu i tako se vazduh iz pluća kroz dušnik potisne do grkljana. Taj pritisak vazduha trebao bi izbaciti strano telo. Posle prvih pet zahvata, može se pokušati s pet snažnih udaraca između lopatica. Zatim se opet pokušava s pet Heimlichovih zahvata. Samo kod gojaznih ljudi i trudnica se ne može obuhvatiti to područje, pa se pritiska preko donje trećine grudne kosti, preko mesta gde se inače vrši pritisak pri spoljašnjoj masaži srca. Heimlichovi zahvati se rade ili do uspešnog izbacivanja stranog tela ili dok osoba ne izgubi svest. Tada treba rukom očistiti ždrelo i osobu staviti u bočni položaj (ako diše nakon što smo izvadili strano telo). Ako smo izvadili strano telo, a osoba ne diše, treba joj dati veštačko disanje.
Ako je osoba bez svesti, prvo se opet primeni pet Heimlichovih zahvata. Tada se prstima, vrlo oprezno da se strano telo ne utisne još dublje, pokušava izvući kraj stranog tela iz grkljana. Ako nema nikoga da pomogne, unesrećena osoba može sama da se baci na ivicu naslona stolice, ili na nešto slično, delom trbuha između pupka i donje ivice grudne kosti, ili se najpre sama pritiska šakom obuhvaćenom dlanom druge ruke.
Isto kao i s odraslim ljudima radi se i s decom između 1. i 8. godine starosti, ali dlanom samo jedne ruke. Kod dece u prvoj godini života počinje se sa pet udaraca u leđa među lopaticama. Ako to ne uspe, primenjuje se Heimlichov zahvat, ali ne kao kod odraslih već kao pri spoljašnjoj masaži srca, preko sredine srednje trećine grudne kosti (između bradavica), s dva prsta. Vađenje stranog tela koji viri iz grkljana kod malog deteta vrlo je rizično jer se lako može ugurati dublje.