UTAPANJE
Utapanje je oblik mehaničkog zaustavljanja disanja, koje nastaje usled dospevanja vode u gornje disajne puteve i pluća. Razlog smrti pri utapanju u vodi jeste prekid razmene gasova između ljudskog organizma i spoljašnje vazdušne sredine
Utopljenik koji se davi obično neko vreme čini oštre, neusaglašene, panične pokrete, pokušavajući da ostane na površini vode. Ako mu se pomoć ne ukaže pravovremeno, dolazi do ulaska vode u vazdušne puteve, i usled onemogućenog disanja on ,nestaje pod vodom“ postepeno se spuštajući na dno.
Prva pomoć.
U svim oblicima utapanja u vodi prvo prestaje disanje. Pri utapanju u ledenoj vodi vraćanje životnih funkcija unesrećenom bez svesti može da traje 30-45 min. Osnovna pretpostavka uspešnih postupaka oživljavanja pri utapanju jeste pravilno izvlačenje žrtve ,,na suvo“, bacanjem daske, gumene lopte, pojaseva za spasavanje ili konopca, uz izbegavanje telesnog kontakta ako je utopljenik svestan, i što brži dolazak službe Hitne medicinske pomoći na mesto događaja.
Iskusan spasilac može da počne veštačko disanje na vodi metodom ,,usta na usta“ pre nego što utopljenik bude dopremljen na obalu ili na spasilački čamac.
Pokušaj spasavanja na vodi mogu da vrše samo vešti plivači, i to prilazeći žrtvi s leđa kad se ona umori. Davljeniku treba prići sa leđa pošto se uplašena i uzbuđena osoba refleksno hvata za spasioca, pa se može desiti da spasilac ne može da pliva i da oboje nastradajy. Davljenik se izvlači tako što se uhvati za kosu, ispod vrata ili pazuha, a pritom se obraća pažnja da mu glava bude iznad površine vode.
Posle izvlačenja davljenika iz vode, treba proceniti da li je unesrećeni živ (palpacijom pulsa arterija vrata) i da li diše (pratiti pokrete grudnog koša), i osloboditi od odeće gornji deo trupa da bi se otklonili razlozi koji otežavaju normalan krvotok i disanje. Zatim metodom „ukrštenih prstiju“ treba pokušati da mu se otvore usta i brzo očisti usna duplja. Zatim utopljenika postaviti u nagnuti položaj s glavom okrenu tom nadole, nižom od nivoa tela, i pritiskati mu koren jezika da bi izbacila voda iz gornjih disajnih puteva i izazvalo povraćanje.
Ako je nastradali u ležećem položaju na leđima, glavu mu okrenuti na stranu. Oštrim udarcima jednim ili oba dlana pritiskati ga ispod dijafragme da bi se iz disajnih puteva izbacila tečnost. Taj metod ,,pritiskanja“ menja položaj dijafragme, pri čemu se izbacuje preostali vazduh i stvara pritisak, što omogućuje da se izbaci voda iz disajnih puteva.
Posle izbacivanja vode iz stomaka i disajnih puteva, mora se brzo pregledati usna duplja i očistiti od moguće sluzi, algi, i izvaditi eventualno zubna proteza. Zatim pristupiti oživljavanju. Pet inicijalnih udaha treba izvesti dok je unesrećeni još u vodi, to je sigurnije uraditi ,metodom usta na nos“, jer je u toj situaciji teško zatvori ti nos da bi se uspešno izvelo veštačko disanje ,,usta na usta“. Tokom jednog minuta izvodi se 10 do 15 udaha. Reanimacija se dalje sprovodi standradno,u odnosu trideset masaža srca prema dva udaha.
Ako je reanimacija uspešna, nastradalog postaviti u koma položaj (na bok), osušiti ga i utopliti, i uz pratnju transportovati u bolnicu radi ispitivanja i lečenja.