Udar struje
Struja niskog napona može izazvati povrede najčešće u domaćinstvu, zbog neispravnih aparata i strujnih instalacija. Ako se vlažnim rukama uhvati prekidač ili utikač, postoji veliki rizik od udara električnom strujom. To je najčešće mesto ulaska elektriciteta, a najčešća izlazna tačka je stopalo. Ako je izlazno mesto druga ruka, onda je put elektriciteta kroz telo između ruku, dakle horizontalno i prolazi kroz srce, pa je takav udar struje mnogo opasniji. Na mestu ulaska i izlaska elektriciteta javljaju se opekotine, strujni udar izaziva snažno grčenje mišića, zastoj disanja i srčanog rada i gubi tak svesti.
Prva pomoć.
Pri udaru niskonaponskom električnom strujom pri menjuju se sledeća pravila:
> pre nego što se nastradali dodirne, obavezno se odvoji od strujnog kola (izvadi se utika iz utičnice, odvrne osigurač na glavnom vodu, strujomeru). Stane se na suv, izolujući predmet i što pre sa žrtve zbace kablovi (ili elektrouređaj) pomoću suvog ne provodnika: drvenog lenjira, ili gumenih rukavica. Dobro je koristiti čizme i gumene debele rukavice, ili uviti ruke suvim tekstilom, i to obilno. Spasilac u tim situacijama uvek mora da stoji na suvoj podlozi
> nastradalog odvojiti od strujnog kola štapom ili hvatanjem za provereno suvu odeću, isključivo jednom rukom, ne dodirujući njegovo telo. Žrtva sme da se dodirne i da se proceni njeno stanje tek posle odvajanja od električne mreže,
> struja se može isključiti na glavnom vodu ili strujomeru, ali treba imati u vidu da može nastupiti mrak, što će izaznati dodatne probleme pri pružanju prve pomoći
> ako je unesređeni bez svesti, otvoriti mu gornje disajne puteve i proveriti disane i rad srca. Ako nema pulsa, što brže pristupiti oživljavanju; na opekotine staviti sterilne gaze, zavoje, a u slučaju preloma kostiju izvršiti imobilizaciju;
> ako onesvešćeni diše, okrenuti ga u bočni opuštajući položaj i pozvati Hitnu medicinsku pomoć.