Spasilac je osoba koja pruža prvu pomoć sa ciljem spasavanja životno ugrožene povređene/obolele osobe. On bi trebalo da zna pravila i metode prve pomoći i bude spreman da ta znanja brzo primeni u najneočekivanijim situacijama, jer u većini slučajeva unesrećeni umiru u periodu između povređivanja (tj. nesreće) i dolaska Hitne medicinske pomoći. Spasilac zbrinjava one kojima je zbog bolesti ili povrede direktno ugrožen život, pojedini organ ili delovi tela, odnosno one čiji bi život za kratko vreme bio utrožen.
Pri ukazivanju prve pomoći, spasilac bi trebalo bez panike da:
> prepozna stepen utroženosti povređenog/obolelog;
> zaštiti sebe i proceni opasnost po povređenu/obolelu osobu, kao i ostale prisutne;
> smireno kontroliše svoje reakcije i celokupnu situaciju;
> objašnjava unesrećenom šta radi;
> pažljivo i odlučno proverava stanje unesrećenog (da li je svestan, da li su mu prohodni disajni putevi i da li diše);
> koristi zaštitna sredstva (rukavice, radno odelo, maske, naočare, pelerine i dr.);
> ohrabruje povređene/obolele osobe (posebno decu) i ne napušta ih do dolaska Hitne medicinske pomoći;
> što pre obezbedi siguran i brz prevoz do najbliže zdravstvene ustanove (ako ne stigne posebno obučeno osoblje Hitne medicinske pomoći), gde će se unesrećenom pružiti medicinska pomoć.
Spasilac ne bi trebalo da stupa u akciju ako postoji stvarna opasnost da utrozi sopstveni život. Kada je moguće, važno je i da izbegava direktan kontakt sa krvlju unesrećene ili naglo obolele osobe zbog opasnosti od infekcija.

,,Karike u lancu spasavanja“ predstavljaju skup hitnih mera i postupaka nekoliko ljudi sa ciljem spasavanja života povređene/obolele osobe. One obuhvataju sledeće elemente:
> preduzimanje hitnih mera za neposredno spasavanje života;
> pozivanje Hitne medicinske pomoći:
> pružanje prve pomoći (npr. oživljavanje – masaža srca i veštačko disanje) u što kraćem periodu pri primarnom pregledu;
> intervenciju Hitne medicinske službe;
> bolničko zbrinjavanje.

Osoba koja pruža prvu pomoć započinje lanac spasavanja života. Ona zbrinjava povređene/obolele osobe i bitno utiče na uspešnost preduzetih mera u prve tri ,,karike u lancu spasavanja“. Posle procene stepena životne ugroženosti povređenog/obolelog, odmah obaveštava Hitnu medicinsku pomoć. Ako je Hitnu medicinsku pomoć pozvala druga osoba, od nje treba zatražiti da potvrdi da li je poziv primljen i da li Hitna medicinska pomoć ubrzo stiže.
Čim pozove Hitnu medicinsku pomoć, neophodno je da spasilac osigura mesto nesreće (npr. ugasi manju vatru, isključi šporet iz struje. ukloni predmete koji mogu da izazovu povrede), obeleži ga (npr. sa obraćajnim trouglom, ako se nesreća desila u saobraćaju) i zaštiti unesrećenog od mogućeg novog povređivanja. O uočenoj opasnosti većih razmera (veći požar, postojanje otrovnih i lako zapaljivih materija, oštećeni dalekovod i sl.) trebalo bi da obavesti profesionalne stručne službe (vatrogasce, policiju).
Primarni pregled se radi neposredno nakon prilaska povređenoj oboleloj osobi i obuhvata brz vizuelni i palpatorni pregled: procenu stanja svesti, proveru disanja i cirkulacije (pulsa), i mere neodložne pomoći (npr. reanimaciju, zaustavljanje spoljašnjeg krvarenja i sl.).
Sekundarni pregled se vrši nakon pružanja neodložnih mera prve pomoći, odnosno primarnog pregleda, i obuhvata prikupljanje podataka o nesreći, naglo nastupajućoj bolesti, ili o povređenoj osobi, proveru njenih vitalnih znakova i detaljan pregled celog njenog tela dodirom ruku spasioca (traženje znakova bolesti ili povrede) i po stavljanje dodatnih pitanja.
Spasilac bi trebalo da se pridržava dva pravila: „Ne naškoditi povređenoj ili iznenadno oboleloj osobi“ i „Ne činiti više nego što se očekuje“. Ako dolazak Hitne medicinske pomoći nije moguć iz nekog razloga, potrebno je organizovati odgovarajući bezbedan prevoz do najbliže zdravstvene ustanove.

Početku pružanja prve pomoći prethodi brzo donošenje pravilnih, i za spasioca bezopasnih odluka, koje određuju uspeh i očuvanje života unesrećenog lica.
Prepoznavanje potrebe i donošenje odluke o pružanju prve pomoći
Spasilac bi trebalo da prepozna postojanje naglo nastale bolesti ili povrede i da donese odluku o pružanju prve pomoći. Važno je da bude svestan toga da, i pored najvećeg zalaganja i pomoći, povređena/obolela osoba može da podlegne povredama ili bolesti.
Procena mesta nesreće i stepena ugroženosti
Spasilac bi treba lo da se uveri da ga ništa ne ugrožava, utvrdi da je prilaz mestu ne sreće bezbedan i ustanovi šta se dogodilo (približavajući se unesrećenom, treba da razmisli o planu postupaka i potrebnim sredstvima, npr. iz saobraćajnog kompleta prve pomoći). Pritom, spasilac bi trebalo da zamoli unesrećene da se odazovu i sazna ko još od prisutnih može da pomogne.

Trijaža obuhvata određivanje povreda i stanja obolele/povređene osobe prema redu hitnosti, i razvrstavanje više unesrećenih osoba prema prirodi povreda. Po trijaži prvi red hitnosti se odnosi na stanja koja direktno ugrožavaju disanje i cirkulaciju.
Pozivanje Hitne medicinske pomoći.
Ukoliko spasilac ne sme da ostavlja unesrećenog samog duže od 30s, trebalo bi da zamoli nekoga iz okruženja da pozove Hitnu medicinsku pomoć. Tokom pozivanja važnih telefona za prijavu nesreće, neophodno je da se osoba pridržava sledećih uputstava:
> predstavi se i jasno saopšti svoje ime i prezime;
> saopšti što preciznije mesto gde se unesrećeni nalazi (ako ne zna, pogleda oko sebe ili pita nekog), ako se nalazi u stanu daje adresu, sprat i prezime koje piše na interfonu i vratima; opiše šta se dogodilo (kratko opiše vrstu i težinu nesreće, da li i dalje postoji opasnost od vatre, vode, gasa, otrovnih materija i sl.);
> obavesti kome je potrebna pomoć (broj povređenih, njihov pol i približnu starost, da li su u životnoj opasnosti);
>saopšti stepen stručnosti spasioca koji pruža prvu pomoć;
>ostavi broj fiksnog ili mobilnog telefona s kojeg poziva Hitnu medicinsku službu da bi se sa njim moglo kontaktirati u slučaju poteškoća s nalaženjem adrese.