- Oni su uglavnom rezultat direktne traume i prisutni su uobičajeni znaci preloma
- To su prelomi koje treba imobilisati postavljanjem ruke na grudni koš, a zatim prevlačenjem trake preko grudnog koša kako ne bi došlo do rotacije pokreti udova tokom transporta.
Prelomi humerusa
- Prelomi koji zahtevaju pažnju i negu tokom prehospitalne manipulacije, jer često mogu biti komplikovani povredama krvnih sudova i nerava, zbog blizina sudova i nerava kostiju;
- U slučaju preloma humeralne kosti uvek treba tražiti promene u osetljivosti, pokretljivosti, boji, temperaturi i pulsu. Proučavanje mobilnosti je pasivno, tj.žrtva je ta koja se kreće ili ne. Prehospitalni tim hitne pomoći ne bi trebalo aktivno mobilisati ud uz rizik od pogoršanja postojećih povreda.
- U nedostatku radijalnog pulsa, trakcija i poravnanje treba da budu izvršeno odmah, nakon čega sledi imobilizacija.
- Nerv koji je najčešće povređen je radijalni nerv. Ovo se karakteristično manifestuje ‘rukom koja visi’, pri čemu žrtva ne može da pruži ruku.
- Medijanski ili distalni prelomi treba imobilisati drvenim udlagama do pazuha, dok prok Prelomi podlaktice
- Znaci i simptomi preloma mogu biti maskirani činjenicom da postoji prelom samo jedne kosti (radijus ili ulna).
- U ovoj situaciji, druga kost deluje kao udlaga. Međutim, rotacioni pokreti mogu izazvati povredu jer omogućavaju da se vrhovi kostiju pomeraju.
- Dakle, ovde se primenjuju opšta pravila lečenja preloma bez izuzetka.
- Može biti posledica direktne (pad na lakat) ili indirektne (pad na šaku sa ispruženom rukom) traume.
- Prelomi distalnog ekstremiteta humerusa ponekad su komplikovani vaskularnom povredom humeralne arterije, a radijalni puls uvek treba da bude provereno.
- Imobilizaciju treba uraditi sa minimalnom trakcijom bez prisiljavanja, jer fleksija povezana sa edemom koji se obično javlja može komprimovati sudove koji prolaze na nivou lakta, sprečavajući normalan protok krvi.simalne prelome imobilisati kao povrede lopatičnog pojasa.
U nivou prstiju, najčešći mehanizam je direktna trauma prstiju.
- Najčešći prelom ručnog zgloba je Kolesov prelom. Ovaj prelom se obično manifestuje „račvastim“ deformitetom zgloba.
Prelomi karlice
- Ova vrsta povrede zahteva pažljivo rukovanje, uz imobilizaciju na vakum nosilima i nežan transport do bolnice.
- Tehniku kotrljanja treba izbegavati po svaku cenu prilikom mobilisanja ovih žrtava.
Prelomi butne kosti
- Funkcionalna impotencija i skraćivanje udova su neki od znakova.
- Tipičan znak ove vrste preloma je spoljna rotacija donjeg ekstremiteta, sa stopalom okrenutim ka spolja
- pristup koji treba preduzeti kada se sumnja na prelom vrata butne kosti sledi osnovna pravila imobilizacije preloma: trakcija, poravnanje i imobilizacija urađena dugim udlagama do struka i preko stopala, po redu za održavanje vuče i poravnanja ekstremiteta.
Povrede kolena
• Kada je povreda posledica direktne traume (pad na koleno, sportske nezgode i saobraćajne nezgode) nikada ne zaboravite da potražite druge povezane prelome: butne kosti,vrat butne kosti i karlica;
• Povrede kolena mogu biti ozbiljne, jer su često povezane sa povredama krvnih sudova i nerava;
• Imobilizaciju treba uraditi u položaju u kojem se nalazi ud, ako ekstenzija nije moguća.
Prelomi kostiju i nogu
• Obično su rezultat direktne traume (saobraćajne nesreće) i mogu slomiti obe kosti ili samo jednu od njih (tibije ili fibule);
• To su najčešće otkriveni prelomi, jer se tibija nalazi neposredno ispod kože;
• Imobilizacija sledi osnovna pravila koja su već pomenuta.
Prelomi skočnog zgloba
- Ponekad su ovi prelomi komplikovani iščašenjem zgloba sa narušenom cirkulacijom (stopalo počinje da postaje ljubičasto), u kom slučaju je dozvoljeno je pokušati poravnati stopalo sa ostatkom ekstremiteta kako bi se olakšalo cirkulaciju.
- ako to nije moguće, treba ga imobilizirati takvog kakav jeste i brzo transportovati u bolnicu.
Prelomi stopala
- Imobilizirati u skladu sa sumnjom čak i ako žrtva ne pokazuje sugestivne znakove.
- Pošto je edem kod ove vrste preloma obično veliki i brz, cipelu treba ukloniti blagim manevrima kako se ne bi pogoršale postojeće povrede.
- Stopalo treba da bude podignuto tokom transporta i imobilizovano udlagama.
Svaki zdravstveni radnik obavezan je da na licu mesta prvi profesionalno pomogne unesrećenom. Pravilno pružena prva pomoć na mestu nesreće često je presudna za preživljavanje povređenog/obolelog.