Poslednjih decenija u čitavom svetu zapaža se nagli porast katastrofa prirodnog i tehnološkog karaktera sa masovnim povredama ljudi. U takvim složenim i neočekivanim situacijama trebalo bi prvenstveno reagovati oslanjanjem na sopstvene sposobnosti i znanja. Praksa sprovođenja spasilačkih postupaka pokazuje da se oko 2/3 smrtnih slučajeva prouzrokovanih različitim povredama i nekim akutnim stanjima moglo izbeći da je unesrećenima pravovremeno i na stručan način pružena prva pomoć.
Nesrećan (hitan) slučaj je ozbiljna, po život opasna situacija, koja može biti posledica povreda, trovanja, opekotina ili akutne bolesti, i koja zahteva brzo delovanje:
Prva pomoć predstavlja skup osnovnih mera i postupaka koji se preduzimaju u što kraćem vremenskom roku, a sa ciljem spasavanja života iznenada povređene/obolele osobe, pre dolaska ekipe Hitne medicinske pomoći ili druge kvalifikovane osobe. Prvu pomoć na mestu nesreće pruža obučena osoba koja se nađe na licu mesta pored povređenog/obolelog lica, dakle spasilac. Spasilac standardnim, priručnim ili improvizovanim sredstvima pruža prvu pomoć do dolaska obučenih zdravstvenih radnika.
Stručnost spasioca utiče na tok spasavanja, osiguranje brze intervencije Hitne medicinske pomoći i uspešnost spasavanja.
Osnovni ciljevi prve pomoći su:
> otklanjanje uzroka koji direktno ugrožavaju život povređene/obolele osobe;
> spasavanje ljudskog života;
> zbrinjavanje povređene/obolele osobe.
Najvažniji zadaci prve pomoći su:
> spasavanje života povređene/obolele osobe primenom standardizovanih postupaka i principa;
> sprečavanje daljeg pogoršanja stanja povređene/obolele osobe;
> pravilno i precizno prenošenje važnih informacija dispečerskom centru Hitne medicinske pomoći o unesrećenoj osobi;
> praćenje pokazatelja vitalnih funkcija do dolaska Hitne medi cinske pomoći;
> priprema unesrećene osobe za transport (npr. imobilizacija) ukoliko Hitna medicinska pomoć nije dostupna.
Značaj prve pomoći ispoljava se u spasavanju života povređene obolele osobe, sprečavanju njenog dodatnog povređivanja, smanjenju bola i emocionalne patnje, kao i u sposobnosti spasioca da reaguje u slučaju nesreća (posebno masovnih) dok ne stigne Hitna medicinska pomoć.
Svaki zdravstveni radnik obavezan je da na licu mesta prvi profesionalno pomogne unesrećenom. Pravilno pružena prva pomoć na mestu nesreće često je presudna za preživljavanje povređenog/obolelog.