Epilepsija
Padavica ili epilepsija je hronično neurološko oboljenje, koje se mani festuje u vidu iznenadnih i ponovljenih mišićnih grčeva ekstremiteta i/ili čitavog tela, sa obaveznim suženjem ili gubitkom svesti
Uzroci. Uzrok ovog oboljenja do danas nije razjašnjen, pretpostavlja se da se prenosi nasleđem. Jedna grupa epilepsija može biti izazvana lobanjsko-moždanim povredama i potresima, nekim oblicima trovanja lekovima i alkoholom, tumorima mozga. Gubitak svesti nastaje iznenada (kao grom iz vedra neba“). Unesrećeni pada usled grča skeletnih mišića, javlja se krik usled grča glasnih žica i trzanje udova.Koža dobija sivkastu nijansu, pošto se disanje narušava. Ponekad se može dogoditi i nehotično mokrenje. Unesrećeni često povređuje jezik ujedom, a pojavljuje se i pena iz usta, ponekad sa dodatkom krvi.
Posle 1-2 minuta od početka napada grčevi prestaju, ali se posle kratkog vremena mogu ponoviti, postepeno se gaseći, sve dok potpuno ne prestanu. Po završetku napada oboleli može da zaspi na izvesno vreme. U većini slučajeva, unesrećeni se ne seća svega što se do godilo.
Prva pomoć.
Tokom epileptičnog napada trebalo bi se pridržavati sledećih pravila:
> Zaštititi glavu unesrećenog od slučajnih povreda. Treba ga pomeriti dalje od nameštaja, stakala, oštrih predmeta, staviti mu pod glavu neki mekan i ravan predmet (šešir, kapu, peškir). U krajnjem slučaju, glava može da se obezbedi rukama spasioca.
> Otkloniti sve delove odeće koji stežu telo obolelog od epilepsije: popustiti pojasni kaiš ili kaiš za pantalone, raskopča ti okovratnik košulje, skinuti kravatu, naočare i kontrolisati mu disanje.
> Ne držati unesrećenog za vreme napada i ne ostavljati ga da leži na leđima.
> Posle prestanka epileptičnog napada unesrećenog bi trebalo pažljivo okrenuti na bok da bi se izbeglo upadanje jezika i po vraćenih sadržaja u disajne puteve.
> Ako je lice obolelo od epilepsije posle napada zaspalo, trebalo bi mu dozvoliti da se naspava da bi moglo da se odmori.